Udru­že­nje umjet­ni­ka Her­ceg No­vog ne­dav­no je u ka­fe-ba­ru Ame­ri­ka na Be­la­vi­sti or­ga­ni­zo­va­lo dru­gu sa­mo­stal­nu iz­lo­žbu svi­jeć­nja­ka i pred­me­ta od me­ta­la či­ji je tvo­rac po­mo­rac u pen­zi­ji An­te To­ni Fan­fa­ni iz Đe­no­vi­ća. Ri­ječ je o umjet­ni­ku ko­ji se ba­vi pri­mi­je­nje­nim va­jar­stvom. On svo­ja dje­la stva­ra kom­bi­nu­ju­ći ple­me­ni­te me­ta­le i ka­men. Iz­lo­žbu je u ime Udru­že­nja li­kov­nih umjet­ni­ka Her­ceg No­vi otvo­rio isto­ri­čar umjet­no­sti Ni­ko­la Lo­pu­ši­na, ko­ji je po­zdra­vio auto­ra i go­ste, is­ta­kav­ši da svi oni za­jed­no sa do­ma­ći­ni­ma na ovaj na­čin da­ju po­se­ban pe­čat ka­fe-ba­ru „Ame­ri­ka“, ko­ji je pred­vi­đen za mje­sto oku­plja­nja lju­bi­te­lja li­kov­ne umjet­no­sti i knji­ge. Lo­pu­ši­na je is­ta­kao da je sa vla­sni­ci­ma tog pro­sto­ra do­go­vo­re­no da se isti ko­ri­sti za afir­ma­ci­ju nji­ho­vog udru­že­nja, ko­je po­sto­ji od apri­la mje­se­ca ove go­di­ne i ko­je oku­plja oko 30 umjet­ni­ka, me­đu ko­ji­ma su i aka­dem­ski i sa­mo­u­ki sli­ka­ri.
Do sa­da je na­še udru­že­nje or­ga­ni­zo­va­lo jed­nu ko­lek­tiv­nu iz­lo­žbu na ko­joj je uče­stvo­va­la ve­ći­na čla­no­va, a ove ve­če­ri do­šlo je i do or­ga­ni­zo­va­nja pr­ve od, na­da­mo se, mno­gih sa­mo­stal­nih iz­lo­žbi za na­še umjet­ni­ke. An­te To­ni Fan­fa­ni (65) pred va­ma pred­sta­vlja ši­ri opus dje­la svog uma i svo­jih ru­ku. Plo­ve­ći, ob­i­šao je prak­tič­no ci­je­li svi­jet i in­spi­ra­ci­ju je na­la­zio i u svo­jim pu­to­va­nji­ma, pa se pa­žlji­vim po­sma­tra­njem mo­gu pri­mje­ti­ti de­ta­lji ko­ji uka­zu­ju na to. Iz­ra­dom svi­jeć­nja­ka ba­vi se pre­ko 30 go­di­na i mo­že se re­ći da je sva­ki od njih uni­ka­tan. Do sa­da je svo­ja dje­la pred­sta­vio do­ma­ćoj pu­bli­ci na Pra­zni­ku mi­mo­ze 2003. go­di­ne, kao i stra­noj u Nju Or­le­an­su 1997. go­di­ne, na iz­lo­žbi ko­ja je or­ga­ni­zo­va­na u bap­ti­stič­koj cr­kvi. Bi­lo je to u vre­me­nu dok je nje­gov brod ta­mo mi­ro­vao zbog sank­ci­ja – re­kao je Lo­pu­ši­na. On je do­dao da je u sko­ri­je vri­je­me Fan­fa­ni iz­la­gao na ko­lek­tiv­noj iz­lo­žbi Udru­že­nja li­kov­nih umjet­ni­ka Her­ceg No­vog.
– Nje­go­vi svi­jeć­nja­ci na­šli su se i me­đu dje­li­ma ve­li­ka­na ka­kav je Pi­ka­so, i mo­že se re­ći da su si­ja­li svo­jom pre­fi­nje­no­šću. To­ni pra­vi svi­jeć­nja­ke ko­ri­ste­ći se me­sin­gom i bron­zom i kao al­he­mi­čar po­ku­ša­va pro­na­ći svoj ide­al, ide­al ele­gan­ci­je i pre­fi­nje­no­sti i ide­al i lju­bav pre­ma re­li­gi­ji ko­ju po­ku­ša­va uhva­ti­ti. On svo­jim ra­dom i stva­ra­njem omo­gu­ća­va bez­o­blič­nom ma­te­ri­ja­lu da za­u­zme for­mu ko­ju mu je do­dje­lio ili ko­ja se ja­vi­la u na­le­tu in­spi­ra­ci­je. Sva­ki svi­jeć­njak je bri­žlji­vo ra­đen, sa iz­u­zet­nom pa­žnjom i str­plje­njem, ko­ji za­i­sta i je­su po­treb­ni da bi se iz uma uspio pre­ni­je­ti u stvar­nost opus ova­kvog ti­pa. Autor je, raz­li­či­tim mi­sli­ma vo­đen, stvo­rio ve­li­ki broj svi­jeć­nja­ka ko­ji odi­šu ele­gan­ci­jom, so­fi­sti­ci­ra­no­šću i uni­kat­nim osje­ća­jem di­vlje­nja ko­ji iza­zi­va­ju kod po­sma­tra­ča – re­kao je Lo­pu­ši­na.Z. Š.


In­spi­ra­ci­je ne fa­li

Po­mo­rac sam u pen­zi­ji. Uvi­jek bih se po­sli­je na­por­nog ra­da od­ma­rao ta­ko što bih od ot­pa­da­ka naj­kva­li­tet­ni­je ame­rič­ke bron­ze i me­sin­ga pra­vio svi­jeć­nja­ke. In­spi­ri­šu me jer sam vjer­nik, pa u nji­ma tra­žim mir. Sa­da ka­da je znat­no ma­nje bron­ze i me­sin­ga, jer su to sku­pi ma­te­ri­ja­li, okre­nuo sam se gvo­žđu, od ko­jeg iz­gra­đu­jem sto­lo­ve i sto­li­ce. Do ma­te­ri­ja­la je te­ško do­ći: ne­što ku­pim, ne­što re­ci­kli­ram. Ka­žu za ovo što ra­dim da je umjet­nost, ali opet ka­žem, to lju­di ka­žu. Do­če­kao sam svo­ju iz­lo­žbu u Her­ceg No­vom za­hva­lju­ju­ći ULUHN i Vo­ju Ki­li­bar­di i za­to svi­ma hva­la – re­kao je za „Dan” An­te To­ni Fan­fa­ni.